Интересно, морам да признаам! Во последно време [најверојатно затоа што сум во период кога јас и сите сме на една од најголемите раскрсници во животот - “завршен факултет - и сега?“] сум опкружен со луѓе кои кога треба да се донесе одлука за нешто велат “таков/а сум јас, што да правам…“

МОЛАМ?!? Каков/а си?

“Па, once in summer camp, I… и поради тоа јас … мн ми е тешко… не можам…тоа е тоа…“

Навистина е мачно да мислиш дека проблемите од минатото направиле нешто што не може да се промени, има само -не сакам- да се промени. Кога сакаш нешто, бабами често вика: “Очи ќе ископаш за да го добиеш или оствариш.“

Според мене минатото во никој случај не е еднакво со иднината. Се е до тоа како ги перцепираме работите и прашањето кое си го поставуваме кога имаме проблем. Наместо да прашуваме КАКО и ШТО СЕГА ние се прашуваме ЗОШТО? И заглавуваме со тоа факинг прашање со години и потоа го даваме одговорот погоре…

Како да ги надминеме проблемите од минатото?!

Предизвик! - не е проблем :)

Предизвик! - не е проблем :)

1.Сакаш да си го решиш проблемот? Мораш да одлучиш инаку се дур викаш не можам значи ти е убаво во таа состојба остани си таму, shut the fuck up престани да кукаш колку ти е тешко!

2. Ако реши дека сакаш, смени го прашањето срце: од ЗОШТО мене, мораше ли, и останати себе сожалувачки прашални форми – ај да пробаме со КАКО, ШТО, КОГА, СО КОГО и сл.

3. Верувај си себеси и смени ја парцепцијата за тоа што се проблеми! Сами влегуваме во гомна сами ќе се вадиме нема друга песна! Проблемот е само ПРЕДИЗВИК за прескокнување на пречка!

4. Направи план. Помини 20% на проблемот 80% на начините за решавање.

5. Работи на планот.

6. Биди буден/а за тоа што го добиваш од планот. Немој да си заспал/а мислејќи дека се ќе биде ок уште одма.

7. Најди си мотив кој ќе те држи на линија нон стоп. Најчесто е супер да најдеш некој кој го има преживеано твоето и да се водиш според негови стапки или слично на него…

“My mother said to me: If you are a soldier, you will become a general. If you are a monk, you will become the Pope. Instead, I was a painter, and became Picassо.”
…by Pablo Picasso

Bookmark and Share

Мислам дека не е употребена оваа фраза во позитивна смисла. Ја користиме да најчесто да спуштиме некој на земја. Е од тоа што сме програмирани себеси и секој друг да го спуштаме на земја секогаш кога ќе слушнеме нешто ново и високо за да се потврдиме себеси малку [или малку повеќе], чкрипат работите…

Ајде да го перцепираме позитивно! Зошто? Затоа што ни треба филм! Итно!!! Ни треба филм за да можеме да си трасираме патека и секогаш кога ќе ни помине прашањето “Кој сум ја и што К праам’ овде“ да го имаме одговорот во секунда. Или не, уште подобро воопшто и да не не мачи тоа прашање. Да, второво е каде каде подобро!

Каде ни го убиле филмот? Па мислам дека се започнува со парадоскот на родителскиот напор да те научат да одиш и да зборуваш и таман ќе го научиш тоа, од нив и од околината  добиваш наредба СЕДИ И ЌУТИ. Тука пука тапанот… Стануваме и сме неуки за она што го сакаме и што ни треба, а камо ли да најдеме начин како да дојдеме до она што го сакаме.

U got to press it!
U got to press it!

What is enough, enough is!!!

Сега е моментот да си направиме филм, и е полесно и поубаво од кога и да е. Без разлика од која шуплина си на светов денес можеш да го промовираш и “продадеш“ она што го носиш во себе.

  1. “Она што го носиш во себе“ – Е тука ние паѓаме! Што носам јас во себе? Носиш многу “друже“[мислам и за женски род и за сите комбинации – во стил на Боки 13]!!!! Почни од најсуштинското прашање: “Маме кажи и на теткати што ќе бидеш кога ќе пораснеш?“ Што и одговори?  Можеби тогаш и не сме знаеле правилно да оформиме одговор ама суштината лежи таму!  Што те исполнува? Кои се моментите кога си направил/а нешто и си се почуствувала како центар на светот? Тоа е тоа, само треба да го испотиш газот за да работиш и да го развиваш секој ден!
  2. Како да го испромовирам, продадам? – Ај од еднаш погоди а? Интернет  интернет интернет  и милон пати по толку ! Немаме појма колку е само убаво да си млад во денешно време! Заеби ЕУ! Ќе си дојде тоа само по себе со интернетот го имаме светот пред себе. Живееме на интернет само во погрешниот филм! Интернетот е ресурс кој можеме да го искористиме за да го впиеме цело бесплатно знаење и да станеме тоа што заклучивме во точка 1 и потоа да го искористиме да се промовираме себеси. Како? Веќе сме таму! Facebook, Myspace, Twitter, форуми и милион други алатки на интернет кои го репрезентираат нашето постоење. Имаш 1000 пријатели на FB? Топ! Почни да комуницираш со  нив и да споделуваш што работиш и за што ти треба помош подршка! Уметник си? Спортист си? Покажи се! Некој ќе те препознае, ќе те исконтактираат луѓе кои сакаат да соработуваат со тебе…

“Јоцка не можно многу се занесуваш брат!“ – Хаха така и го почнав текстот…Дај бе речи ми: “Брат многу ти е јак филмот, ајде да го споиме со мојот филм и знам уште еден другар има една идеја и да ствараме!“ Не знаеме како?! Ќе Google-аме, ќе видиме што треба да постанеме и научиме, креираме нешто што вреди и ќе правиме пари од тоа. Без разлика што си по струка или занимање, дисциплините се исти! Сите fucking гуруа од секоја област ги продаваат книгите за 400 денари на амазон, многу се бесплатни, имаме милион видеа на Youtube, има тони пишани, аудио и видео материјали за како да станеш најдобар во било која област.

Што фали???

Мене тоа ме интересира и затоа и го правам овој текст!!! Што недостига да се случи? Според мене имаме страшно поставени ментални бариери кои ни ја подјебаваат креативноста, спремноста, фокусот, стремежот и храброста да си кажеме кој сум јас и што сакам да бидам! Ама не е начин да се жалиме и да плукаме по систем и се останато туку ајде да не мислиме “шта би било кад би било” него да влеземе и да ги мењаваме работите. Веле Самак на предавањето пред неколку дена рече “Help Me, Help You!” Е ајде де ајде! Кај нас е топката, обично кога некој многу дрибла сите го пцујат и се дерат по него да додава….е многу обожаваме да дрибламе и утакмиците завршуваат и пцуеме народ и влада…

Focus.Focus.Focus.

Почетокот…

Ни требаат нови утакмици ама пред да имаме снага да ги играме ни треба теретана. Место каде што ќе се развиеме во full package и ќе станеме бренд кој ќе го бараат за соработка, каде реално ќе се гледаме себеси како фирма и кои ресурси треба да ги развиеме за да можеме ние [фирмата] да успееме на пазарот, каде што ќе бидеме инволвирани во реални активности и ќе грешиме и грешиме и грешиме се дур не изградиме искуство кое вреди за нас па потоа за светот. Токму таква модерна, all inclusive теретана започнуваме да градиме од сега па натаму! Се вика The YouPlus 2.0 project !

*Овој текст е напишан за потребите на The YouPlus 2.0 project.

http://www.facebook.com/pages/The-YouPlus-20-project/297484959597

Bookmark and Share

About this blog

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Quisque sed felis. Aliquam sit amet felis. Mauris semper, velit semper laoreet dictum, quam diam dictum urna, nec placerat elit nisl in quam. Etiam augue pede, molestie eget, rhoncus at, convallis ut, eros. Aliquam pharetra.

Photostream

Days, months, years

јануари 2012
П В С Ч П С Н
« јун    
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031